Pre nego što padne vilinski prah i snovi dobiju krila...

Ovo je priča o našim malim, ali važnim ritualima, koje svakodnevno sprovodimo u večernjim satima, taman pre nego što uplovimo u nestvarnu zemlju snova.

Kako je spavanje veoma važan segment u razvoju svakog deteta, trudili smo se da neka pravila (mi ih radije zovemo ritualima) ispoštujemo, ali da ih isto tako učinimo zanimljivim i posebnim, i da svi zajedno kao porodica stvaramo baš te magične trenutke koje ćemo pamtiti, i koji će njoj, našoj posebnoj devojčici, obeležiti i omogućiti taj jedinstveni polet u detinjstvu.

Kao mama, koja radi i živi užurbano, ne postoji toliko rutina i navika za koje bih mogla da naglasim da ih revnosno pratim. Ponekad kada se probudim, maštam o tim nekim jutrima koja nisu toliko vilovita, u kojima mogu da uspostavim nekakav pravilan redosled i tok dešavanja.

Nije mi lako da priznam, ali potajno se divim svim onim mamama koje u svoju jutarnju rutinu mogu da uvrste odlazak u teretanu ili bilo kakav vid fizičke aktivnosti. Iako sam pokušavala u mnogo navrata da to i ostvarim, stidljivo priznajem, nisam uspela da pronađem ritam koji bi me u par minuta transportovao iz toplog i ušuškanog kreveta direktno napolje, niti sam uspostavila bilo kakvu disciplinu po pitanju uvođenja nedeljnog fitnes časa.

Ali iz lekcije o majčinstvu naučila sam sledeće: Ponekad je sasvim u redu prihvatiti, nazovimo to, nesistematičnu prirodu roditeljstva, kao i pojavu haosa, nedostatka reda i discipline. Ponekad...

Međutim, ipak jesam postigla da se pridržavam jedne rutine, i to baš kada je u pitanju vreme za spavanje.

U našem domu, pripreme za spavanje počinju oko 21 čas. Kako to funkcioniše? Najpre ide topla kupka, da opustimo te umorne i vredne mišiće, da se utoplimo i da privedemo kraju taj burni dan koji je iza nas. Mirisne note lavande i avokada polako nam golicaju maštu i pripremaju za san. Hmmm, zvuči veoma opuštajuće, zar ne?

Sledi obavezno pranje zubića, nega tela i lica, odabir odeće koju ćemo nositi sutradan i brzo uskakanje u omiljenu pidžamicu.

A tu je i jedan veoma poseban ritual. Naš ritual. Jedna drugoj tiho šapnemo jednu želju koju smo zamislile da nam se sutra ostvari. Izgovarajući čarobne reči, te posebne misli pošaljemo u našu kutiju želja. I brže-bolje biramo knjige koje ćemo zajedno čitati za uspavljivanje.

I sada nam predstoji omiljeni deo svakog dana. Priznaću vam, postoji nešto istinski magično i tako čisto u posmatranju svoje ćerkice, koja se raduje svakoj izgovorenoj reči, novoj stranici, upoznavanju novih junaka i predviđanja kraja priče.

Zeka koji nije želeo da napusti svog drugara Tiću i verno ga slušao dok je dečak prolazio kroz lavinu emocija.

Gradić zvani Mamoko, u čudnovatoj zemlji Akuku, koji krije razne pustolovine i neobične stanovnike, koji prolaze kroz mnoštvo zabavnih i dojmljivih avantura. Sima detektiv nam je nezaobilazni junak ove upečatljive knjige. Tu su i omiljeni junaci Nedođije, Petar Pan, vila Zvončica, i ozloglašeni Kapetan Kuka, koji nas zaspu vilinskim prahom i uvode u svet neiscrpne mašte.

U trenutku čitanja poslednjeg lista knjige, uhvatim sebe u jednom deliću sekunde kako poželim da zamrznem trenutak, da ga sačuvam zauvek. I da mu se vratim kada god mi je potrebno prisećanje na svu tu nežnost, nevinost i mirnoću koje proizilaze iz naših malih, ali značajnih rituala pred spavanje. I tako, poprilično lako, naša L odlazi u svoju zemlju snova.

Vreme spavanja je vreme koje koristimo da gajimo i stvaramo neraskidivu vezu između nas, mame i tate i našeg deteta. To je vreme kada ona može da bude slobodna, svoja, da izrazi sve svoje misli i ideje, da se oseća sigurno i da u svom malom kutku ima tih nekoliko minuta mira i spokoja gde može da sagleda dan iza sebe i, što je još važnije, da oseti da smo joj u potpunosti posvećeni.

Vreme kada može da bira šta bi želela sutra da obuče, koju knjigu bi želela da joj se pročita, vreme kada neguje svoju nezavisnost.

I to vreme nismo samo posvetili njoj, već i nama. Našoj porodici.

Svaki dan je priča za sebe. A mi imamo savršen kraj za svaku od njih.