Ko je, ko je... Vanja Bjelica?
Ko je Vanja Bjelica?
Vanja Bjelica je majka i supruga, ali i devojčica Vanja Lazić koja još uvek kroz život i nove, predivne uloge odrasta. Veliki zaljubljenik u pisanu reč, fotografiju i stastveni ćutolog. Dane provodi sa svojom porodicom u jednom uspavanom gradu u vojvođanskoj ravnici, često sanja Jadran gde je i prvo parče od neba za sebe uzela. Još uvek, poput deteta kakvo je nekada bila osmišljava i oživljava dana i snove. Nekada malo više od dopuštenog za odraslo doba sanjari, nekada previše ozbiljno na život gleda, ali najvažnije od svega, ona živi srećno.
Inspiraciju pronalaziš u…?
Ne pronalazim je, ona svoj put do mene sama osmišljava. Ne čekam je, ne tišti me kada kasni, jer znam da će stići, kada za to dođe čas. Puštam je da se desi, moje je samo da je prepoznam i da joj omogućim materiju, kada joj je materija bitna, u drugim situacijama je srećno čuvam za sebe i nekad.
Reci nam malo više o svojoj porodici?
Troje nas je i volimo se silno. Evo, shvatih da se upravo smeškam. Provodimo puno vremena zajedno i ponekad mi se čini da ni to nije dovoljno, vaspitavamo dete najbolje što umemo i puštamo je, zaista je puštamo da bude dete. Bosa je, često umazana ili išarana, okružena životinjama, porodicom i prijateljima. Ponosna sam na nas. Ponosna sam na sebe što moje dete ima oca kakvog sam ja nekada želela. Nadomestili su svojom ljubavlju sve što sam ikada mislila da mi je nedostajalo, učvrstili su sve što mi je važno i osećaj je zaista poseban.
Uloga majke je posebna zbog…?
Ovo pitanje vratilo me je u studentske dane, kada sam baš u trenucima slatkog iščekivanja bebe završavala master studije sa temom majke i majčinstva u književnim ostvarenjima našeg velikog pisca. Bila sam uverena da sam kroz književnost dokučila tu nit koja je neraskidivo protkana između majke i deteta. Vesela naivčina, eto to sam bila, jer najlepše stihove moje uloge u njenom životu ispisuju mi stvarni dani i naš zajednički život. I da, sad još više volim i cenim svoje. Pomenuh studije i studentske dane, jer zapravo često imam osećaj da je sve ovo najlepše što me svakodnevno okružuje upravo najvažniji ispitni rok, životna i posebna provera. Obožavam je, nemam očekivanja jer je sva ispunila već u prvim danima našeg upoznavanja.
Opiši jedan vaš savršen porodični dan.
Možda će zvučati kao ustaljena fraza, ali nama je svaki dan u kojem smo svi zdravi savršen, posebno sada kada je dete dovoljno odraslo i kada može sve što je tišti da nam kroz reči i dela svesno predoči.
Obično je ovako: dok ja pripremam obroke ili poslastice, njih dvoje brinu o psima i maci, hrane ih, izvode u šetnje, čiste im kućice, igraju se i pričaju. Obožavamo da provodimo vreme napolju i ako nas neko traži zna da smo vrlo verovatno ispod jednog od dva posebna drveta oraha, tu su nam skrovišta, jedan u jednom, drugi u drugom dvorištu u dva različita dela usnulog nam grada. Zatim sa nestrpljenjem izvirujemo na ulicu i čekamo skup dece i njihovih roditelja, baka i deka iz ulice. Tu su prave dogodovštine, prvi koraci, prve uspešne vožnje bicikla, dečija bezbrižna odrastanja i probuđena naša sećanja na vlastita detinjstva. Na ulici, ispred kuća, uz par stolica i jedan sto često i večeramo zajedno, jer neko je nešto izneo, umesio ili ispekao, mada ima i onih koji krišom deci daju i čokolade (ova naša deca strašno vole čokolade :)).
“Vreme je za spavanje ”, “Razlaz, vidimo se sutra” ostane svako veče u vazduhu za nama do novog i uzbudljivog sutra.
Koliko @kafamami zaista uspeva da pronađe vremena za svoju prvu jutarnju kafu? :)
Trudim se zaista da prvu jutarnju kafu pripremim i popijem dok ostali ukućani još uvek spavaju, budući da mi je taj mali ritual ispunjen tišinom i mirisom koji me postepeno razbuđuju posebno dragocen. Tako da, poštujem svoj ritual, i svako novo jutro počinje mi usporeno i slično prethodom jutru, a obezbeđuje mi poseban elan za raznovrsne dnevne aktivnosti, vesele i bučne. ❤️
