PurityBox | Online prodaja kozmetike
Zimska bajka

Zimska bajka

Šta se zapravo desilo sa svim onim bajkama koje su nam i koje smo čitali u detinjstu? Da li se negde to sve arhiviralo,uskladištilo, našlo neku posebnu odaju, pregradu u našim mislima, osećanjima i pogledu na svet? Da li, s vremena na vreme ipak otkrivamo tu bajkovitost u svojim životima?


Danas, na Badnji dan, ogromna dva reda u lokalnoj prodavnici. Regularnim danom drečala bi nervoza, iskrila bi se neka loša namera, netrpeljivost bi imala svoj bar kod i očitavala svoju cenu. Danas, na Badnji dan, ogromna dva reda u prodavnici i mir. Tu su i ovi izašli sa posla,sa svojim lakim dnevnim korpama i doručcima, tu su komšinice sa punim korpama, budućim ručkovima i tortama, tu su svi oni u redu sa kupljenim čokoladama i spremnim poklonima. Tu su svi i svi su u redu. Nema požurivanja, nema cupkanja, nema pritajenog a opasnog terora žurbe. Utišana je ona ciča i buka običnih radnih dana. Promalja se praznik i bajka je na delu. Mir. Božiji.
Ista, još bajkovitija situacija na jednoj pijaci. Prvo galebovi okupljeni oko jednog kontejnera, probiraju nešto za pojesti, a onda, organizovano poletanje, prvo u srednje visine, prijatno iznad naših glava, ni previsoko ni predaleko. Svi koji smo se tu zatekli, nešto smo se u trenutku ozarili. U sred hladnog ledenog dana, bez velikog i iznenadnog preokreta, na običnoj sivoj pijaci, videli smo, osetili smo nešto posebno i čudnovato, sa tim galebovima, na njihovim lepim belim paperjastim krilima. Kružili su iznad nas. Moguće da oni, nekim svojim kanalima, pronose naše želje do mora i Boga.
Nekoliko koraka dalje, u prodavnici zdrave hrane kupuju se stvari za kuće od čokolade. „Daćete mi sto grama cimeta, kakao i suvo grožđe“, čulo se i pitanje „jel imate žele bombone“, jedna baka uzimala je čaj od lista dunje, a jedna devojka tražila je ulje od kokosa i džem od pomorandže. Zamislila sam da se svi mi, tu slučajno okupljeni, nađemo u jednoj kuhinji sa nekoliko rerni, osetila sam jaku koncentraciju tih slatkih toplih mirisa i isprobavala u mašti sve te najrazličitije kolače i poslastice. Srknula sam i čaj od lista dunje. I videla sam širu sliku: sve nas, za trenutak odvojene od svojih uzastopnih misli, briga, planova, projekcija. Videla sam nas sve zadovoljne što baš tad kupujemo to što kupujemo, sve nas koji za koji sat, u svojim malim porodičnim pećinama palimo vatru ljubavi da se ogrejemo. Na današnji dan pre 2017. godina, rodio se Onaj koji bajku toči kao vino i uvek, bespoštedno i snažno obećava i omogućava sklad. Onaj koji pobeđuje zlo i Onaj koji nas uči da je samo ljubav važna, ona ljubav koju u sebi imamo i koju neprestano odvezujemo i dajemo i da samo od toga zavisi da li smo u životu princeze ili zle kraljice, da li smo carevići i srećkovići ili tamničari i okrutni carevi.
Onaj mir iz prodavnice u gradu s početka teksta, oni galebovi, one gramaže slatkog i mirisnog što se traže na pijaci, onaj osećaj da smo svi zajedno, to je u stvari ta zimska bajka, san zimske noći, raspust, dečija čista vera da je sve na ovom svetu lepo, lako i ušuškano. Makar da to osetimo ponekad, ovako kratko, ipak znamo da je tu, i da nas čeka.
„Danas se rađa Bog radi nas! Anđeli mu prinose pesmu, nebo zvezdu, zemlja pećinu. Neka naš život pun čistote, mira i ljubavi bude najdraži dar našem Spasitelju“ otac Kleopa.

tret